Castrejón de Trabancos
Castrejón de Trabancos ye un conceyu d'España, na provincia de Valladolid, comunidá autónoma de Castiella y Lleón. Tien una superficie de 30,20 km² con una población de 203 habitantes (INE 2013) y una densidá de 7,48 hab/km².
Castrejón de Trabancos | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Valladolid | ||
Partíu xudicial | Medina del Campo | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Castrejón de Trabancos (es) | Moisés Santana Alonso | ||
Nome oficial | Castrejón de Trabancos (es)[1] | ||
Códigu postal |
47512 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 41°15′10″N 5°10′14″W / 41.252777777778°N 5.1705555555556°O | ||
Superficie | 30.2 km² | ||
Altitú | 747 m | ||
Llenda con | Alaejos | ||
Demografía | |||
Población |
181 hab. (2023) - 85 homes (2019) - 89 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe | 0.03% de provincia de Valladolid | ||
Densidá | 5,99 hab/km² | ||
Historia
editarCastrejón de Trabancos ye una de les poblaciones surdíes nel valle del ríu Trabancos, una y bones la presencia del cursu de l'agua y la facilidá defensiva motivaríen una temprana ocupación d'esti territoriu.
Por ello, la población tuvo asitiada sobre la parte más alta de la llomba alredor del sieglu XI, como atestigüen los restos atopaos na Villa. La población pudo establecese alredor d'un pequeñu castiellu arrodiáu d'una cortil cercada, del cual provién el so nome, Castrejón (diminutivu de castiellu)
Nesti periodu, la coyuntural separación de Lleón y Castiella convertir en llugar fronterizu y fortificáu, escenariu de fechos d'armes ente dambos reinos. Tres estos acontecimientos, atopamos nel añu 1265 documentos sobre la denomada Villa de Castrilon la cual pasaría nel sieglu XV a ser propiedá del Señoríu de los Fonseca, importantes nobles castellanos.
Monumentos
editarNel centru de la llocalidá, allúgase la Ilesia de La nuesa Señora de l'Asunción, del sieglu XVIII, barroca y toa ella de lladriyu. La nave cubrir con bóveda de cañón con lunetos y el cruceru con una interesante cúpula. Nel so interior guarda un retablu neoclásicu nel altar mayor que representa a la Virxe María mientres l'ascensu flanqueada polos santos Sebastián y Martín que-y apurren parte de la so capa a una persona probe, y un crucifixu del sieglu XVII. La ilesia puede visitase contactando col Conceyu.
A la fin de la fastera na que s'atopa'l pueblu, ta la ilesia de La nuesa Señora del Castiellu, de la qu'apenes quedaron restos, tres la Guerra de la Independencia.
El percorríu pol cascu urbanu integra una gran cantidá de cases antigües qu'ostenten blasones, el Conceyu que ye un edificiu modernu pero bien bellu y los distintos espacios culturales que tien Castrejón.
Fiestes
editarLes fiestes más importantes son les de La nuesa Señora de l'Asunción y San Roque, del 14 al 18 del agostu. Nelles realicen los tradicionales encierres pel campu y les cais, según una torna popular, que la so plaza de toros ta allugada na mesma Plaza Mayor. Otres fiestes menores son San Antón el 17 de xineru, con una peculiar bendición de los animales y el Llunes d'Agües, llunes siguiente al de Resurrección, con una merienda nel campu.
Demografía
editar1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2014 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
285 | 277 | 250 | 194 | 194 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [ensin referencies]) |
= Ver tamién
editar- Gastronomía de la provincia de Valladolid
- Historia de la provincia de Valladolid
- Economía de la provincia de Valladolid
Referencies
editar- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.