Llista de Swadesh en llingües eslaves

Una vegada el proto-eslavu dixebrar del proto-indoeuropéu, esta llingua pudo esistir en forma más o menos reconocible por unos 2000 años. Con posterioridá a esi periodu yá namái seríen reconocibles llingües individuales. Les migraciones eslaves mientres el sieglu VI llevaron a la fragmentación difinitiva de la unidá llingüística eslava.

El proto-eslavu y el so desenvolvimientu posterior hasta les llingües eslaves modernes pue ser reconstruyíu afechiscamente por aciu el métodu comparativu. La llista de Swadesh dexa comparar la diversificación d'una familia de llingües vía la comparanza del so vocabulariu básicu. Nesti artículu emplegará la llista llarga de 207 términos, dados tantu na ortografía orixinal como en trescripción.

Llista

Llingües eslaves

GLOSA	Proto- eslavu tardíu	Rusu		Búlgaru		Checu		Polacu
		ortografía	AFI	ortografía	AFI	ortografía	AFI	ortografía	AFI
Yo	*(j)azъ, (j)ā	я	[ja]	аз	[as]	já	[jaː]	ja	[ja]
Tu	*ty	ты	[tɨ]	ти	[ti]	ty	[tɪ]	ty	[tɨ]
Él/Ella	*onъ, *ona, *ono / *tъ, *ta, *to	он	[on]	той	[tɔj]	on	[on]	on	[ɔn]
Nosotros/es	*my	мы	[mɨ]	ние	[ˈniɛ]	my	[mɪ]	my	[mɨ]
Vosotros/es	*vy	вы	[vɨ]	вие	[ˈviɛ]	vy	[vɪ]	wy, państwo	[vɨ], [ˈpaɲstfɔ]
Ellos/-es	*oni, *ony, *ona	они	[ɐˈnʲi]	те	[tɛ]	oni, ony, ona	[oɲɪ, onɪ, ona]	oni, one	[ˈɔni, ˈɔnɛ]
Este	*tъ	это	[ˈɛtə]	това	[tɔˈva]	toto	[toto]	to	[tɔ]
Aquel	*tъ	то	[to]	онова	[ɔnɔˈva]	tamto	[tamto]	tamto	[ˈtamtɔ]
Equí	{{{1}}}	здесь, тут	[zʲdʲesʲ], [tut]	тук	[tuk]	zde	[zdɛ]	tu, tutaj	[tu, tutaj]
Ellí	*tamъ	там	[tam]	там	[tam]	tam	[tam]	tam	[tam]
Quién	*kъto	кто	[kto]	кой	[koj]	kdo	[ɡdo]	kto	[ktɔ]
Qué	*čьto	что	[ʂto]	какво	[kakˈvɔ], [ʃtɔ]	co	[tso]	co	[t͡sɔ]
Ónde	*kъdě, *kъde	где	[ɡdʲɛ]	къде	[kɤˈde]	kde	[ɡdɛ]	gdzie	[ɡd͡ʑɛ]
Cuándo	*kъgda	когда	[kɐɡˈda]	кога	[koˈɡa]	kdy	[ɡdɪ]	kiedy	[ˈkʲɛdɨ]
Cómo	{{{1}}}	как	[kak]	как	[kak]	jak	[jak]	jak	[jak]
non	*ne	не	[nʲɛ]	не	[nɛ]	ne–	[nɛ]	nie	[ɲɛ]
tou/toos	*vьsь	все	[fsʲe]	всички, цял/целият	[ˈfsit͡ʃki], [tsʲal]	všichni	[fʃɪxɲɪ]	wszyscy	[ˈfʂɨst͡sɨ]
munchos	*mъnogъ	много	[ˈmnoɡə]	много	[ˈmnoɡo]	mnoho	[mnoɦo]	dużo, bardzo	[ˈduʐɔ], [ˈbard͡zɔ]
dalgunos	*ne + *koliko	несколько	[ˈnʲɛskəlʲkə]	няколко	[ˈŋʲakolko]	několik	[ɲɛkolɪk]	kilka	[ˈkʲilka]
pocos	*malъ	мало	[ˈmalə]	малко	[ˈmalko]	málo	[maːlo]	mało	[ˈmawɔ]
otru	{{{1}}}	другой, иной	[druˈɡoj], [ɪˈnoj]	друг	[druk]	jiný	[jɪniː]	inny	[ˈinːɨ]
un	*(j)edinъ, *(j)edьnъ	один	[ɐˈdʲin]	един	[eˈdin]	jeden	[jɛdɛn]	jeden	[ˈjɛdɛn]
dos	*d(ъ)va	два	[dva]	две	[dve]	dva	[dva]	dwa	[dva]
tres	*trьje, *tri	три	[trʲi]	три	[tri]	tři	[tr̝°ɪ]	trzy	[tʂɨ]
cuatro	*četyre	четыре	[t͡ɕɪˈtɨrʲɪ]	четири	[ˈt͡ʃɛtiri]	čtyři	[tʂtɪr̝ɪ]	cztery	[ˈt͡ʂtɛrɨ]
cinco	pętь	пять	[pʲætʲ]	пет	[pɛt]	pět	[pjɛt]	pięć	[pʲɛ̃t͡ɕ]
grande	*velikъ	большой	[bɐˈlʲʂoj]	голям	[ɡʊˈʎʲam]	velký	[vɛlkiː]	wielki	[ˈvʲɛlkʲi]
llargu	*dьlgъ	длинный	[ˈdʲlʲinnɨj]	дълъг	[ˈdɤlɤk]	dlouhý	[dloʊ̯ɦiː]	długi	[ˈdwuɡi]
ampliu	*širokъ	широкий	[ʂɨˈrokʲɪj]	широк	[ʃiˈrɔk]	široký	[ʃɪrokiː]	szeroki	[ʂɛˈrɔki]
gruesu	*tъlstъ	толстый	[ˈtolstɨj]	плътен, дебел	[ˈplɤten]	tlustý	[tlʊstiː]	tłusty	[ˈtwustɨ]
pesáu	*tęžъkъ	тяжeлый	[tʲɪˈʐolɨj]	тежък	[ˈtɛʒɤk]	těžký	[cɛʃkiː]	ciężki	[ˈt͡ɕɛ̃ʂki]
pequeñu	*malъ	маленький	[ˈmalʲɪnʲkʲɪj]	малък, дребен	[ˈmalɤk]	malý	[maliː]	mały	[ˈmawɨ]
curtiu	*kortъkъ	короткий	[kɐˈrotkʲɪj]	кратък, къс	[ˈkratɤk], [kɤs]	krátký	[kraːtkiː]	krótki	[ˈkrutkʲi]
estrechu	*ǫzъkъ	узкий	[ˈuskʲɪj]	тесен	[ˈtɛsen]	úzký	[uːskiː]	wąski	[ˈvɔ̃ski]
finu/delgáu	*tьnъkъ	тонкий	[ˈtonkʲɪj]	тънък, слаб	ˈtɤnɤk]	tenký	tɛŋkiː]	cienki	[ˈt͡ɕɛ̃nkʲi]
muyer (fema)	*žena	женщина	[ˈʐɛnɕːɪnə]	жена	[ʒeˈna]	žena	[ʒɛna]	kobieta	[kɔˈbʲɛta]
home (machu)	*mǫžь	мужчина	[muˈɕːinə]	мъж	[ˈmɤʃ]	muž	[mʊʃ]	mężczyzna	[mɛ̃ˈʂt͡ʂɨzna]
home (ser humanu)	*čьlověkъ	человек	[t͡ɕɪlɐˈvʲɛk]	човек	[t͡ʃoˈvɛk]	člověk	[tʃlovjɛk]	człowiek	[ˈt͡ʂwɔvʲɛk]
neñu	*dětę	дитя	[dʲɪˈtʲa]	дете	[deˈtɛ]	dítě	[ɟiːcɛ]	dziecko	[ˈd͡ʑɛt͡skɔ]
muyer (casada)	*žena	жена	[ʐɨˈna]	съпруга, жена	[sɤˈpruɡɤ]	manželka	[manʒɛlka]	żona, małżonka	[ˈʐɔna], [mawˈʐɔnka]
home (casáu)	*mǫžь	муж	[muʂ]	съпруг, мъж	[sɤˈpruk]	manžel	[manʒɛl]	mąż, małżonek	[ˈmɔ̃ʐ], [mawˈʐɔnɛk]
ma	*mati	мать	[matʲ]	майка	[ʲmajkɤ]	matka	[matka]	matka	[ˈmatka]
pá	*otьcь	отец	[ɐˈtʲɛt͡s]	баща, татко	[baˈʃta]	otec	[otɛts]	ojciec	[ˈɔjt͡ɕɛt͡s]
animal	*zvěrь	зверь, животное	[zʲvʲerʲ], [ʐɨˈvotnəɪ]	животно, звяр	[ʒiˈvɔtno], [zvʲar]	zvíře, živočich	[zviːr̝ɛ], [ʒɪvotʃɪx]	zwierzę	[ˈzvʲɛʐɛ]
pexe/pescáu	*ryba	рыба	[ˈrɨbə]	риба	[ˈribɤ]	ryba	[rɪba]	ryba	[ˈrɨba]
páxaru	*pъtica, *pъtъka	птица	[ˈptʲit͡sə]	птица	[ˈptit͡sɤ]	pták	[ptaːk]	ptak	[ptak]
perru	*pьsъ	собака, пёс	[sɐˈbakə], [pʲos]	куче, пес, псе	[ˈkut͡ʃe], [pɛs], [psɛ]	pes	[pɛs]	pies	[pʲɛs]
pioyu	*vъšь	вошь	[voʂ]	въшка	[ˈvɤʃkɤ]	veš	[vɛʃ]	wesz	[vɛʂ]
culiebra	*(v)ǫžь, *zmьja	змея	[zʲmʲɪˈja]	змия	[zmiˈjɤ]	had	[ɦat]	wąż	[vɔ̃ʐ]
guxán	*čьrvь	червь	[t͡ɕerfʲ]	червей	[t͡ʃerˈvɛj]	červ	[tʃɛrf]	robak	[ˈrɔbak]
árbol	*dervo, *dьrvo	дерево	[ˈdʲerʲɪvə]	дърво	[dɤrˈvɔ]	strom	[strom]	drzewo	[ˈdʐɛvɔ]
monte (conxuntu d'árboles)	*lěsъ	лес	[lʲɛs]	гора, лес	[ˈɡɔrɤ], [lɛs]	les	[lɛs]	las	[las]
palu	*palica, *palъka	палка	[ˈpɑlkə]	пръчка, палка	[ˈprɤt͡ʃkɤ], [ˈpalka]	hůl	[ɦuːl]	laska / pałka / kij	[ˈlaska] / [ˈpawka] / [kij]
frutu	*plodъ	плод	[plot]	плод	[ˈplɔt]	plod	[plot]	owoc	[ˈɔvɔt͡s]
grana	*sěmę	семя	[ˈsʲemʲə]	семе	[seˈmɛ]	semeno	[sɛmɛno]	ziarno	[ˈʑarnɔ]
fueya	*listъ	лист	[lʲist]	листо, лист	[liˈstɔ]	list	[lɪst]	liść	[ʎiɕt͡ɕ]
raigañu	*korenь	корень	[ˈkorʲɪnʲ]	корен	[ˈkɔren]	kořen	[kor̝ɛn]	korzeń	[ˈkɔʐɛɲ]
corteza (d'árbol)	*kora	кора	[kɐˈra]	кора	[kʊˈra]	kůra	[kuːra]	kora	[ˈkɔra]
flor	*květъ	цветок	[t͡svʲɪˈtok]	цвете	[t͡sveˈtɛ]	květ	[kvjɛt]	kwiat	[kfʲat]
yerba, campera	*trava	трава	[trɐˈva]	трева	[treˈvɤ]	tráva	[traːva]	trawa	[ˈtrava]
cuerda, soga	*ǫže	верёвка	[vʲɪˈrʲofkə]	въже, връв	[vɤʒe], [vrɤf]	provaz	[provas]	sznur, lina	[ʂnur]
piel	*koža	кожа	[ˈkoʐə]	кожа	[ˈkɔʒɤ]	kůže	[kuːʒɛ]	skóra	[ˈskura]
carne	*męso	мясо	[ˈmʲasə]	месо	[ˈmɛso]	maso	[maso]	mięso	[ˈmʲɛ̃sɔ]
sangre	*kry	кровь	[krofʲ]	кръв	[ˈkrɤf]	krev	[krɛf]	krew	[krɛf]
güesu	*kostь	кость	[kosʲtʲ]	кост, кокал	[kɔst]	kost	[kost]	kość	[kɔɕt͡ɕ]
grasa	*sadlo	жир	[ˈʐɨr]	мазнина	[maˈzninɤ]	tuk	[tʊk]	tłuszcz	[twuʂt͡ʂ]
güevu	*(j)aję, *(j)ajьce	яйцо	[jɪjˈt͡so]	яйце	[jajˈt͡sɛ]	vejce	[vɛjt͡sɛ]	jajko	[ˈjajkɔ]
cuernu	*rogъ	рог	[rok]	рог	[rɔk]	roh	[rox]	róg	[ruk]
cola	*rępъ,	хвост	[xvost]	опашка	[ʊˈpaʃkɤ	ocas	[otsas]	ogon	[ˈɔɡɔn]
pluma	*pero	перо	[pʲɪˈro]	перо	[peˈrɔ]	péro	[pɛːro]	pióro	[ˈpʲurɔ]
pelo	*kosa, *volsъ	волосы	[ˈvoləsɨ]	коса, косъм	[koˈsɤ]	vlasy	[vlasɪ]	włosy	[vwɔsɨ]
cabeza	*golva	голова	[ɡəlɐˈva]	глава	[ɡlaˈvɤ]	hlava	[ɦlava]	głowa	[ˈɡwɔva]
oreya	*uxo	ухо	[ˈuxə]	ухо	[ˈuxo]	ucho	[ʊxo]	ucho	[ˈuxɔ]
güeyu	*oko	глаз	[ɡlas]	око	[oˈkɔ]	oko	[oko]	oko	[ˈɔkɔ]
nariz	*nosъ	нос	[nos]	нос		nos	[nos]	nos	[nɔs]
boca	*usta	рот	[rot]	уста		ústa	[uːsta]	usta	[ˈusta]
diente	*zǫbъ	зуб	[zup]	зъб		zub	[zʊp]	ząb	[zɔ̃p]
llingua	*(j)ęzykъ	язык	[jɪˈzɨk]	език		jazyk	[jazɪk]	język	[ˈjɛ̃zɨk]
uña	*nogъtь	ноготь	[ˈnoɡətʲ]	нокът		nehet	[nɛɦɛt]	paznokieć	[paˈznɔkʲɛt͡ɕ]
pie	*stopa	стопа	[stɐˈpa]	стъпало		noha	[noɦa]	stopa	[ˈstɔpa]
pierna	*noga	нога	[nɐˈɡa]	крак (нога)		noha	[noɦa]	noga	[ˈnɔɡa]
rodía	*kolěno	колено	[kɐˈlʲenə]	коляно		koleno	[kolɛno]	kolano	[kɔˈlanɔ]
mano	*rǫka	рука	[ruˈka]	ръка		ruka	[rʊka]	ręka	[ˈrɛ̃ka]
ala	*kridlo	крыло	[krɨˈlo]	крило		křídlo	[kr̝°ɪːdlo]	skrzydło	[ˈskʂɨdwɔ]
banduyu	*bruxo, *bruxъ	живот	[ʐɨˈvot]	корем, търбух		břicho	[br̝ɪxo]	brzuch	[bʐux]
coraes	*červo	внутренности, кишки	[ˈvnutrʲɪnəsʲtʲɪ], [kʲɪˈʂkʲi]	вътрешности, черва		vnitřnosti, střeva	[vɲɪtr̝°noscɪ], [str̝°ɛva]	wnętrzności	[vnɛ̃ˈtʂnɔɕt͡ɕi]
picu	*vortъ, *šija, *šьja	шея	[ˈʂejə]	врат, шия, гръклян		krk	[kr̩k]	szyja	[ˈʂɨja]
llombu	*pletje, *xrьbьtъ	спина	[spʲɪˈna]	гръб, гърбина		záda	[zaːda]	plecy	[ˈplɛt͡sɨ]
pechu	*grǫdь	грудь	[ɡrutʲ]	гръд, гърда		prsa, hruď	[pr̩sa, hrʊc]	pierś	[pʲɛrɕ]
corazón	*sьrdьce	сердце	[ˈsʲɛrtt͡sɨ]	сърце		srdce	[sr̩tsɛ]	serce	[ˈsɛrt͡sɛ]
fégadu	*(j)ętra	печень	[ˈpʲet͡ɕɪnʲ]	черен дроб		játra	[jaːtra]	wątroba	[vɔ̃ˈtrɔba]
beber	*piti	пить	[pʲitʲ]	пия		pít	[piːt]	pić	[pʲit͡ɕ]
comer	*(j)ěsti	есть	[jesʲtʲ]	ям		jíst	[jiːst]	jeść	[jɛɕt͡ɕ]
morder	*gryzti	грызть, кусать	[ɡrɨsʲtʲ], [kuˈsatʲ]	хапя, гриза		kousat	[koʊ̯sat]	gryźć	[ɡrɨɕt͡ɕ]
zucar, sorber	*sъsati	сосать	[sɐˈsatʲ]	суча		sát	[saːt]	ssać	[ˈssat͡ɕ]
cuspir	*pjьvati	плевать	[plʲɪˈvatʲ]	плюя		plivat	[plɪvat]	pluć	[ˈplut͡ɕ]
vomitar	*bljьvati	рвать, блевать	[rvatʲ], [blʲɪˈvatʲ]	повръщам, бълвам		zvracet	[zvratsɛt]	wymiotować, zwracać	[vɨmʲɔˈtɔvat͡ɕ], [ˈzvrat͡sat͡ɕ]
soplar	*duxati	дуть	[dutʲ]	духам		foukat	[foʊ̯kat]	dmuchać	[ˈdmuxat͡ɕ]
respirar	*dyxati	дышать	[dɨˈʂatʲ]	дишам		dýchat	[diːxat]	oddychać	[ɔdˈdɨxat͡ɕ]
rir	*smьjati sę	смеяться	[sʲmʲɪˈjætʲsʲɪ]	смея се		smát se	[smaːt sɛ]	śmiać się	[ɕmʲat͡ɕ ɕɛ]
ver	*viděti	видеть	[ˈvʲidʲɪtʲ]	виждам		vidět	[vɪɟɛt]	widzieć	[ˈvʲid͡ʑɛt͡ɕ];
oyer	*slušati	слышать	[ˈslɨʂɨtʲ]	чувам, слушам		slyšet	[slɪʃɛt]	słyszeć	[ˈswɨʂɛt͡ɕ]
saber	*znati, *věděti	знать	[znatʲ]	зная (знам)		vědět, znát	[vjɛɟɛt], [znaːt]	wiedzieć, znać	[ˈvʲɛd͡ʑɛt͡ɕ], [znat͡ɕ]
pensar	*mysliti	думать	[ˈdumətʲ]	мисля		myslet	[mɪslɛt]	myśleć	[ˈmɨɕlɛt͡ɕ]
goler	*čuti	нюхать, чуять	[ˈnʲuxətʲ], [t͡ɕuˈjætʲ]	мириша, душа		vonět, čichat	[voɲɛt, tʃɪxat]	czuć	[t͡ʂut͡ɕ]
tarrecer	*bojati sę	бояться	[bɐˈjætʲsʲɪ]	страхувам се, боя се		bát se	[baːt se]	bać się	[ˈbat͡ɕ ɕɛ̃]
dormir	*sъpati	спать	[spatʲ]	спя		spát	[spaːt]	spać	[spat͡ɕ]
vivir	*žiti	жить	[ʐɨtʲ]	живея		žít	[ʒiːt]	żyć	[ʐɨt͡ɕ]
morrer	*merti	умирать	[umʲɪˈratʲ]	умирам		umírat	[ʊmiːrat]	umierać	[uˈmʲɛrat͡ɕ]
matar	*ubiti	убивать	[ubʲɪˈvatʲ]	убивам		zabíjet	[zabiːjɛt]	zabijać	[zaˈbʲijat͡ɕ]
lluchar	*boriti sę	бороться	[bɐˈrotʲsʲɪ]	бия се, боря се		bojovat	[bojovat]	walczyć	[ˈvalt͡ʂɨt͡ɕ]
cazar	*loviti	охотиться	[ɐˈxotʲɪtʲsʲɪ]	ловувам		lovit	[lovɪt]	polować	[pɔˈlɔvat͡ɕ]
cutir	*udariti	ударять	[udɐˈrʲætʲ]	удрям		udeřit	[ʊdɛr̝ɪt]	uderzać	[uˈdɛʐat͡ɕ]
cortar	*sěkti, *strigti, *rězati	резать, рубить	[ˈrʲezətʲ], [ruˈbʲitʲ]	режа, сека		řezat	[r̝ɛzat]	ciąć	[t͡ɕɔ̃t͡ɕ]
dividir	{{{1}}}	разделять	[rəzʲdʲɪˈlʲætʲ]	цепя, разделям		rozdělit	[rozɟɛlɪt]	podzielić	pɔˈd͡ʑɛʎit͡ɕ
apuñalar	*bosti, *kolti	колоть	[kɐˈlotʲ]	промушвам, убождам		píchnout	[piːxnoʊ̯t]	pchnąć	[pxnɔ̃t͡ɕ]
arrascar	*česati, *drapati	царапать	[t͡sɐˈrapətʲ]	чеша, драскам		škrábat	[ʃkraːbat]	skrobać	[ˈskrɔbat͡ɕ]
escavar	*kopati	копать	[kɐˈpatʲ]	копая		kopat	[kopat]	kopać	[ˈkɔpat͡ɕ]
nadar	*plyti	плавать	[ˈplavətʲ]	плувам		plavat	[plavat]	pływać	[ˈpwɨvat͡ɕ]
volar	*letěti	летать	[lʲɪˈtatʲ]	летя		létat	[lɛːtat]	latać	[ˈlatat͡ɕ]
caminar	*xoditi	ходить, идти	[xɐˈdʲitʲ], [ɪˈtʲi]	вървя, ходя		chodit, jít	[xoɟɪt], [jiːt]	chodzić, iść	[ˈxɔd͡ʑit͡ɕ], [iɕt͡ɕ]
llegar	{{{1}}}	приходить, прийти	[prʲɪxɐˈdʲitʲ], [prʲɪjˈtʲi]	идвам, ида		přicházet, přijít	[pr̝°ɪxazɛt, pr̝°ɪjiːt]	przychodzić, przyjść	[pʂɨˈxɔd͡ʑit͡ɕ], [pʂɨjɕt͡ɕ]
reposar	*ležati	лежать	[lʲɪˈʐatʲ]	лежа		ležet	[lɛʒɛt]	leżeć	[ˈlɛʐɛt͡ɕ]
sentar	{{{1}}}*sěsti	сидеть	[sʲɪˈdʲetʲ]	седя, сядам		sedět	[sɛɟɛt]	siedzieć	[ˈɕɛd͡ʑɛt͡ɕ]
tar de pies	*stati	стоять	[stɐˈjætʲ]	стоя		stát	[staːt]	stać	[stat͡ɕ]
volver	*vortiti, *vьrtěti	вращать, вертеть	[vrɐˈɕːætʲ], [vʲɪˈrtʲetʲ]	завивам, въртя се		točit	[totʃɪt]	skręcać	[ˈskrɛ̃t͡sat͡ɕ]
cayer	*pasti	падать	[pɐˈdatʲ]	падам		padat	[padat]	padać, spadać	[ˈpadat͡ɕ], [ˈspadat͡ɕ]
dar	*dati	давать	[dɐˈvatʲ]	давам		dávat	[daːvat]	dawać	[ˈdavat͡ɕ]
sostener	*dьržati	держать	[dʲɪˈrʐatʲ]	държа		držet	[dr̩ʒɛt]	trzymać	[ˈtʂɨmat͡ɕ]
aplastar	*tiskati, *žęti	сжимать	[ʑːɪˈmatʲ]	стискам, стягам, мачкам		mačkat	[matʃkat]	ściskać	[ˈɕt͡ɕiskat͡ɕ]
esfregar	*terti	тереть	[tʲɪˈrʲetʲ]	трия, търкам		třít	[tr̝̊iːt]	trzeć	[ˈtʂɛt͡ɕ]
llavar	*myti	мыть	[mɨtʲ]	мия, пера		mýt	[miːt]	myć	[mɨt͡ɕ]
llimpiar	{{{1}}}	вытирать	[vɨtʲɪˈratʲ]	бърша, трия, изтривам		vytírat	[vɪciːrat]	wycierać	[vɨˈt͡ɕɛrat͡ɕ]
espurrir	*pьxati	тянуть	[tʲɪˈnutʲ]	дърпам, тегля		táhnout	[taːɦnoʊ̯t]	ciągnąć	[ˈt͡ɕɔ̃ɡnɔ̃t͡ɕ]
emburriar	{{{1}}}	толкать, пихать	[tɐˈlkatʲ], [pʲɪˈxatʲ]	натискам, бутам, пъхам		tlačit	[tlatʃɪt]	pchać	[pxat͡ɕ]
aventar	*kydati, *mesti, *vergti	бросать, кидать	[brɐˈsatʲ], [kʲɪˈdatʲ]	хвърлям		házet	[ɦaːzɛt]	rzucać	[ˈʐut͡sat͡ɕ]
atar	*vęzati	вязать	[vʲɪˈzatʲ]	връзвам		vázat	[vaːzat]	wiązać	[ˈvʲɔ̃zat͡ɕ]
coser	*šiti	шить	[ʂɨtʲ]	шия		šít	[ʃiːt]	szyć	[ʂɨt͡ɕ]
contar (númberos)	*čitati	считать	[ɕːɪˈtatʲ]	броя		počítat	[potʃiːtat]	liczyć	[ˈʎit͡ʂɨt͡ɕ]
dicir	*kazati	говорить, сказать	[ɡəvɐˈrʲitʲ], [skɐˈzatʲ]	казвам		říkat	[r̝iːkat]	mówić	[ˈmuvit͡ɕ]
cantar	*pěti, *pěvati	петь	[pʲetʲ]	пея		zpívat	[spiːvat]	śpiewać	[ˈɕpʲɛvat͡ɕ]
xugar	*jьgrati	играть	[ɪˈɡratʲ]	играя		hrát	[ɦraːt]	grać	[ɡrat͡ɕ]
flotar	*plyti	плыть	[plɨtʲ]	плавам		plout	[ploʊ̯t]	płynąć	[ˈpwɨnɔ̃t͡ɕ]
fluyir	*tekti	течь	[tʲet͡ɕ]	тека		téct	[tɛːtst]	ciec	[t͡ɕɛt͡s]
to freeze	*mьrznǫti	замерзaть	[zəmʲɪˈrzatʲ]	замръзвам		zamrznout	[zamr̩znoʊ̯t]	marznąć	[ˈmarznɔ̃t͡ɕ]
to swell	*puxnǫti	пухнуть	[ˈpuxnutʲ]	подувам се, отичам		otéct, opuchnout	[otɛːtst, opʊxnoʊ̯t]	puchnąć	[ˈpuxnɔ̃t͡ɕ]
sol	*sъlnьce	солнце	[ˈsont͡sɨ]	слънце		slunce	[slʊntsɛ]	słońce	[ˈswɔɲt͡sɛ]
lluna	*luna, *měsęcь	луна	[luˈna]	луна, месец, месечина		měsíc	[mɲɛsiːts]	księżyc	[ˈkɕɛ̃ʐɨt͡s]
estrella	*gvězda	звезда	[ˈzʲvʲɪzdə]	звезда		hvězda	[ɦvjɛzda]	gwiazda	[ˈɡvʲazda]
agua	*voda	вода	[vɐˈda]	вода		voda	[voda]	woda	[ˈvɔda]
lluvia	*dъždь	дождь	[doɕː], [doʂtʲ]	дъжд		déšť	[dɛːʃtʲ]	deszcz	[dɛʂt͡ʂ]
ríu	*rěka	река	[rʲɪˈka]	река		řeka	[r̝ɛka]	rzeka	[ˈʐɛka]
llagu	*(j)ezero	озеро	[ˈozʲɛrə]	езеро		jezero	[jɛzɛro]	jezioro	[jɛˈʑɔrɔ]
mar	*more, *morě	море	[ˈmorʲɪ]	море		moře	[mor̝ɛ]	morze	[ˈmɔʐɛ]
sal	*solь	соль	[solʲ]	сол		sůl	[suːl]	sól	[sul]
piedra	*kamy	камень	[ˈkamʲɪnʲ]	камък (камен)		kámen	[kaːmɛn]	kamień	[ˈkamʲɛɲ]
sable	*pěsъkъ	песок	[pʲɪˈsok]	пясък		písek	[piːsɛk]	piasek	[ˈpʲasɛk]
polvu	*porxъ	пыль	[pɨlʲ]	прах		prach	[prax]	pył, kurz	[pɨw], [kuʂ]
tierra	*zemь, *zemja	земля	[zʲɪˈmlʲa]	земя		země	[zɛmɲɛ]	ziemia	[ˈʑɛmʲa]
nube	*tǫča	туча, облако	[ˈtut͡ɕə], [ˈobləkə]	облак		oblak	[oblak]	chmura	[ˈxmura]
borrín	{{{1}}}	туман, мгла	[tuˈman]	мъгла		mlha	[ml̩ɦa]	mgła	[mɡwa]
cielu	*nebo	небо	[ˈnʲɛbə]	небе		nebe	[nɛbɛ]	niebo	[ˈɲɛbɔ]
vientu	*větrъ	ветер	[ˈvʲetʲɪr]	вятър		vítr	[viːtr̩]	wiatr	[vʲatr]
nieve	*sněgъ	снег	[snʲɛk]	сняг		sníh	[sniːx]	śnieg	[ɕɲɛk]
xelu	*ledъ	лёд	[lʲot]	лед		led	[lɛt]	lód	[lut]
fumu	*dymъ	дым	[dɨm]	дим, пушек		dým	[diːm]	dym	[dɨm]
fueu	*ognь	огонь	[ɐˈɡonʲ]	огън		oheň	[oɦɛɲ]	ogień	[ˈɔɡʲɛɲ]
ceniza	*pepelъ	зола, пепел	[zɐˈla], [ˈpʲepʲɪl]	пепел		popel	[popɛl]	popiół	[ˈpɔpʲuw]
quemar	*gorěti, *paliti	гореть, пылать	[ɡɐˈrʲetʲ], [pɨˈlatʲ]	горя		hořet	[hor̝ɛt]	palić	[ˈpaʎit͡ɕ]
camín	*pǫtь	дорога, путь	[dɐˈroɡə], [putʲ]	път		cesta	[tsɛsta]	droga	[ˈdrɔɡa]
monte	*polnina, *gora	гора	[ɡɐˈra]	планина		hora	[ɦora]	góra	[ˈɡura]
coloráu	*čьrmьnъ	красный	[ˈkrasnɨj]	червен		červený	[tʃɛrvɛniː]	czerwony	[t͡ʂɛrˈvɔnɨ]
verde	*zelenъ	зелёный	[zʲɪˈlʲonɨj]	зелен		zelený	[zɛlɛniː]	zielony	[ʑɛˈlɔnɨ]
mariellu	*žьltъ	жёлтый	[ˈʐoltɨj]	жълт		žlutý	[ʒlʊtiː]	żółty	[ˈʐuwtɨ]
blancu	*bělъ	белый	[ˈbʲelɨj]	бял		bílý	[biːliː]	biały	[ˈbʲawɨ]
negru	*čьrnъ	чёрный	[ˈt͡ɕornɨj]	черен		černý	[tʃɛrniː]	czarny	[ˈt͡ʂarnɨ]
nueche	*noktь	ночь	[not͡ɕ]	нощ		noc	[nots]	noc	[nɔt͡s]
día	*dьnь	день	[dʲenʲ]	ден		den	[dɛn]	dzień	[d͡ʑɛɲ]
añu	*godъ, *rokъ	год	[ɡot]	година		rok	[rok]	rok	[rɔk]
caliente	*teplъ, *toplъ	тёплый	[ˈtʲoplɨj]	топъл		teplý	[tɛpliː]	ciepły	[ˈt͡ɕɛpwɨ]
fríu, xeláu	*xoldьnъ	холодный	[xɐˈlodnɨj]	студен, хладен		studený, chladný	[stʊdɛniː, xladniː]	zimny	[ˈʑimnɨ]
llenu	*pьlnъ	полный	[ˈpolnɨj]	пълен		plný	[pl̩niː]	pełny	[ˈpɛwnɨ]
nuevu	*novъ	новый	[ˈnovɨj]	нов		nový	[noviː]	nowy	[ˈnɔvɨ]
vieyu	*starъ	старый	[ˈstarɨj]	стар		starý	[stariː]	stary	[ˈstarɨ]
bonu, bien	*dobrъ	хороший	[xɐˈ roʂɨj]	добър		dobrý	[dobriː]	dobry	[ˈdɔbrɨ]
malu	*zъlъ	злой, плохой	[zloj], [plɐˈxoj]	лош		špatný, zlý	[ʃpatniː, zliː]	zły	[zwɨ]
podre	*gnjilъ	гнилой	[ɡnʲɪˈloj]	гнил, покварен		shnilý	[sxɲɪliː]	zgniły	[ˈzɡɲiwɨ]
suciu	{{{1}}}	грязный	[ˈɡrʲaznɨj]	мръсен, нечист		špinavý	[ʃpɪnaviː]	brudny	[ˈbrudnɨ]
rectu	*prostъ, *pravъ	прямой	[prʲɪˈmoj]	прав, пряк		přímý	[pr̝°iːmiː]	prosty	[ˈprɔstɨ]
redondu	*krǫglъ	круглый	[ˈkruɡlɨj]	кръгъл		okrouhlý	[okroʊ̯ɦliː]	okrągły	[ɔˈkrɔ̃ɡwɨ]
agudu	*bridъkъ	острый	[ˈostrɨj]	остър		ostrý	[ostriː]	ostry	[ˈɔstrɨ]
mate	*tǫpъ	тупой	[tuˈpoj]	тъп		tupý	[tʊpiː]	tępy	[ˈtɛ̃pɨ]
suave	*gladъkъ	гладкий, ровный	[ˈɡlatkʲɪj], [ˈrovnɨj]	гладък		hladký	[ɦlatkiː]	gładki	[ˈɡwatkɨ]
húmedu	*mokrъ	мокрый	[ˈmokrɨj]	мокър		mokrý	[mokriː]	mokry	[ˈmɔkrɨ]
secu	*suxъ	сухой	[suˈxoj]	сух		suchý	[sʊxiː]	suchy	[ˈsuxɨ]
correctu	{{{1}}}	правильный	[ˈpravʲɪlʲnɨj]	правилен		správný	[spraːvniː]	poprawny	[pɔˈpravnɨ]
cercanu	*blizъ	близкий	[ˈblʲizkʲɪj]	близък		blízký	[bliːskiː]	bliski	[ˈbʎiskɨ]
llonxanu	*dalekъ	далекий	[dɐˈlʲɵkʲɪj]	далечен		daleký	[dalɛkiː]	daleki	[daˈlɛkʲi]
derecha	*pravъ	правый	[ˈpravɨj]	десен		pravý	[praviː]	prawy	[ˈpravɨ]
izquierda	*lěvъ	левый	[ˈlʲɛvɨj]	ляв		levý	[lɛviː]	lewy	[ˈlɛvɨ]
a, en	*po, *u	при, у, возле	[prʲi], [u], [ˈvozʲlʲɪ]	до, на, при		při, u, vedle	[pr̝°ɪ, ʊ, vɛdlɛ]	do, na, przy, koło	[dɔ], [na], [pʂɨ], [kɔwɔ]
en	*vъ(n)	в	/v/	в(във), у		v	[v]	w	[v]
con	*sъ(n)	с	/s/	с(със)		s	[s]	z	[z]
y	(j)ь, *a	и, а	[i]	и, а		a, i	[a]	i, a	[i, a]
si	*(j)ako	если	[ˈjesʲlʲɪ]	ако		jestli	[jɛstlɪ]	jeśli, jeżeli	[ˈjɛɕʎi], [jɛˈʐɛʎi]
porque	*dělja, *dьlja, děljьma	потому что	[pətɐˈmu ʂtə]	защото		protože	[protoʒɛ]	bo, dlatego że, ponieważ	[bɔ], [dlaˈtɛɡɔ ʐɛ], [pɔˈɲɛvaʂ]
nome	*(j)ьmę	имя	[ˈimʲə]	име		jméno	[jmɛːno]	imię	[ˈimʲɛ]

Diferenciación dialeutal

Dempués de los trés palatalizaciones del protoeslavu, la variación dialeutal eslava fíxose más patente. delles variantes, tales como proto-eslavu oriental, sufrieron la segunda palatalización regresiva a lo llargo de /*v/ entemedia

• Rusu: *gwojzda → *gwězda → zvězda → [zʲvʲɪˈzda] ('estrella')
• Polacu: *gwojzda → *gwězda → gwiazda → [ˈɡvʲazda] ('estrella')

Tamién, la estensión de la palatalización de les sibilantes varió ligerentemente ente les distintes variantes eslaves. Belić (1921) argumenta que'l caracter fonéticu de les palatalizaciones foi uniforme nel eslavu común y que les llingües eslaves occidentales desenvolvieron *š darréu por analoxía. En toles variantes (sacante en Lechítico), [dz] se desafricó dadon como resultáu [z]:Channon, 1971, p. 9</ref>.

El puntu final del periodu proto-eslavu foi'l cambéu de /*ě/ a /*a/ tres les consonantes palatales y /*j/, que produció la popsición /*ča/-/*ka/. Esto, y l'acurtiamientu o elisión de les yers débiles (*ь/ĭ and *ъ/ŭ) (ver llei de Havlík) que crearon nueves sílabes zarraes acabaron col periodu de sinarmonía silábica carauterística del eslavu común.

Referencies

Bibliografía

• Belić, Aleksandar, «Најмлађа (Трећа) Промена Задњенепчаних Сугласника k, g и h у Прасловенском Језику», Јужнословенски Филолог II: 18–39 
• Bethin, Christina Yurkiw (1998), Slavic Prosody: Language Change and Phonological Theory, Cambridge University Press, ISBN 0521591481 
• Channon, Robert (1972), On the Place of the Progressive Palatalization of Velars in the Relative Chronology of Slavic, The Hague: Mouton 
• Lehr-Spławiński, Tadeusz (1957), «Z dziejów języka prasłowiańskiego (Urywek z większej całości)», Езиковедски Изследвания В Чесм На Академик Смефан Младенов (Sofía) 
• Schenkar, Alexander M., «Proto-Slavonic», en Comrie, Bernard; Corbett, Greville. G., The Slavonic Languages, London: Routledge, pp. 60–124, ISBN 0-415-28078-8 
• Shevelov, George Y., «On the Chronology of h and the New g in

Ukrainian», in Harvard Ukrainian Studies, vol 1, Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute, pp. 137–52 

• Datos: Q6353452