Fresno de la Fuente
Esti artículu o seición necesita un ameyoramientu no que cinca a la redaición, la gramática o la ortografía. |
Fresno de la Fuente ye un conceyu d'España, na provincia de Segovia, comunidá autónoma de Castiella y Lleón. Tien una superficie de 17,63 km².
 Fresno de la Fuente | |
|---|---|
 | |
| Alministración | |
| País |  España |
| Autonomía |  Castiella y Lleón |
| Provincia |  provincia de Segovia |
| Tipu d'entidá | conceyu d'España |
| Alcalde de Fresno de la Fuente | Julián Pablo Horcajo Martín |
| Nome oficial | Fresno de la Fuente (es)[1] |
| Códigu postal |
40540 |
| Xeografía | |
| Coordenaes | 41°23′33″N 3°38′39″W / 41.3925°N 3.6441666666667°O |
  Fresno de la Fuente Fresno de la Fuente (España)  | |
| Superficie | 17.63 km² |
| Altitú | 1030 m |
| Llenda con | Carabias, Cedillo de la Torre, Pajarejos, Grajera y Encinas |
| Demografía | |
| Población |
77 hab. (2023) - 37 homes (2019) - 30 muyeres (2019) |
| Porcentaxe | 0.05% de provincia de Segovia |
| Densidá | 4,37 hab/km² |
| fresnodelafuente.es | |
 | |
Asitiáu xunto a la autovia A-1 km 124.
Tamién-y la denomina común ya históricamente Fresnillo, pa estremala de la cercana Fresno de Cantespino
Cuenta con una fonte d'interés históricu-artísticu románicu y una ilesia románica dedicada a San Miguel Arcánxel, nel centru del pueblu atopa la ermita de La nuesa Señora de la Guía. Como interés el nome vien-y de ser zona de fresnedas y de la fonte romana cercana a la plaza antes mentada.
Nes veres del ríu Secu pueden atopase cogordes de cardu de bien bona calidá.
Pertenez a la Comunidá de villa y tierra de Sepúlveda dientro del Ochavu de Bercimuel.
Demografía
editar| 1991 | 1996 | 2000 | 2004 | 2006 | 2008 | 2010 | 2012 | 2014 | 2016 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 106 | 78 | 78 | 80 | 108 | 119 | 111 | 108 | 90 | 87 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| (Fonte: INE) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Alministración
editar| Llexislatura | Nome | Partíu |
|---|---|---|
| 1979-1983 | Exiquio Berzal Domínguez |  UCD
|
| 1983-1987 | ||
| 1987-1991 | ||
| 1991-1995 | ||
| 1995-1999 | ||
| 1999-2003 | ||
| 2003-2007 | ||
| 2007-2011 | Julián Pablo Horcajo Martín |  PP
|
| 2011-2015 | Julián Pablo Horcajo Martín | PP
|
| 2015-2019 | Julián Pablo Horcajo Martín | PP
|
| 2019-2023 | n/d | n/d |
| 2023- | n/d | n/d |
Patrimoniu
editarIlesia románica de San Miguel
A lo cimero de la llomba dende la que s'acolumbra tol pueblu, que debe'l so nome a la fonte románica que caltién, una de les poques na Península, álzase la ilesia dedicada a San Miguel, na que s'atopen dos puntos d'atención, pos el restu del edificiu sufrió distintes remodelaciones que "camuflen" el so aspeutu orixinal románicu; la portada y la cabecera.
La primera atopar tres los murios del pórticu llateral, cegáu y con abondosu material reaprovechado, y ye la típica portada abocinada por aciu arquivoltas llises sobre capiteles bien senciellos.
Nel so interior destaca l'arcu de trunfu de mediu puntu triple sobre columnes con capiteles decoraos con formes vexetales bien esquemátiques y que da pasu a un desenvueltu presbiteriu colos sos murios articulaos por aciu arquerías ciegues.
Esti pequeñu templu álzase, arguyosu de la so escelente fábrica a base de sillares bien escuadrados, sobre la llomba dende la qu'apodera tola población.
Lo primeru que llama l'atención ye'l robezu pórticu llateral asitiáu nel muriu sur, con dos puertes d'accesu y dos baldíos, toos de mediu puntu bien senciellos. La entrada al mesmu, pel llau oeste, tien un senciellu guardapolvos llisu.
Tres el pórticu, tópase una portada senciella y bien caltenida, ensin más decoración que les piñes de los capiteles que sofiten les arquivoltas, delles baquetonadas y otres llises, que producen l'habitual abocinamiento.
Nel so interior, na zona de la cabecera, un monumental arcu de trunfu con trés arquivoltas sobre columnes con capiteles fitomórficos abre pasu a un desenvueltu presbiteriu, cubiertu con bóveda de mediu cañón, que los sos murios llaterales presenten arquerías ciegues sobre columnes y capiteles axataos y toscos similares a los descritos nel arcu d'ingresu.
-
Fonte romana
Ver tamién
editarReferencies
editar- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
Enllaces esternos
editar
Wikimedia Commons acueye conteníu multimedia sobre Fresno de la Fuente.
Datos: Q1917560- Multimedia: Fresno de la Fuente
