Becedillas
Becedillas ye un pueblu d'España, na provincia d'Ávila, comunidá autónoma de Castiella y Lleón. Tien un anexu llamáu les Casillas de Chicapierna. Pertenez al partíu xudicial de Piedrahíta.
Becedillas | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||||
Provincia | provincia d'Ávila | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcaldesa de Becedillas (es) | Ricarda Sánchez González | ||||
Nome oficial | Becedillas (es)[1] | ||||
Códigu postal |
05153 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 40°32′14″N 5°19′30″W / 40.537222222222°N 5.325°O | ||||
Superficie | 19 km² | ||||
Altitú | 1063 m | ||||
Llenda con | |||||
Demografía | |||||
Población |
70 hab. (2023) - 46 homes (2019) - 38 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.04% de provincia d'Ávila | ||||
Densidá | 3,68 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
becedillas.es | |||||
Estensión y Población
editarTien una superficie de 19,86 km², con una población de 147 habitantes y una densidá de 7,40 hab/km².
Demografía
editar1991 | 1996 | 2001 | 2004 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
173 | 182 | 157 | 154 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [ensin referencies]) |
Monumentos
editarIlesia Parroquial de La nuesa Señora de l'Asunción
editarD'una sola nave, dixebrada del ábside poligonal por un arcu de mediu puntu. Tien cubrición de madera tanto nel ábside como na nave de difícil datación pola so cencellez y nel sotocoro, que según Fernández Saw Toa, podría ser del sieglu XVIII .
La torre ta adosada a la parte posterior, y tien una espadaña que nun ta completa. Aportar al templu por un pórticu ampliu.
El retablu mayor barrocu foi realizáu ente 1760 y 1762 por Miguel Martínez de la Quintana, artista salmantino que tamién trabayó n'otros pueblos de la contorna como La Horcajada o Piedrahíta.
Nel muriu del Evanxeliu esiste un retablu del sieglu XVI, que se cree que pudo ser enantes l'altar mayor, construyíu pol escultor Pedro de Salamanca, siguidor del Berruguete, en 1.545, actuó como fiador Lucas Giraldo. Nel segundu cuerpu, Santa Lucía, una Asunción y Santa Bárbara, que la so fiesta celebrar con gran animación a primeros d'avientu.
Ermita de Santa Bárbara
editarDel so interior puede destacar el púlpitu de fierro forxáu.
Fíos pernomaos
editar- Celestino Sánchez González (1935-2011), políticu; alcalde de Cerdanyola del Vallès (Barcelona) ente 1979 y 1995.
- Jesús Pastor Peral (1936-1992) Realizó les xestiones por que va llegar, más puestu al pueblu, l'agua corriente y foi la persona que promovió ya impulsó la "Concentración Parcelaria".
Bibliografía
editar- FERNÁNDEZ-SHAW TODA, M. Carpintería de lo blanco en la provincia de Avila (Arquiteutura religiosa). Tesis Doctoral.Universidad Complutense de Madrid, 2002
- GÓMEZ GONZÁLEZ, Mª Vega. Retablos barrocos del Valle del Corneja. Ávila: Institución Gran Duque de Alba, 2009.
- PARRADO DEL OLMO , J.M.: Los escultores seguidores de Berruguete en Ávila. Ávila, 1981.
Referencies
editar- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.