Setiles
Esti artículu o seición necesita referencies qu'apaezan nuna publicación acreitada, como revistes especializaes, monografíes, prensa diaria o páxines d'Internet fiables. |
Setiles ye un conceyu español de la provincia de Guadalaxara, na comunidá autónoma de Castiella-La Mancha. Tien una superficie de 56,77 km² con una población de 84 habitantes (INE añu 2015).
Setiles | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Castiella-La Mancha |
Provincia | provincia de Guadalaxara |
Tipu d'entidá | conceyu d'España |
Alcalde de Setiles (es) | Manuel Lopez Vizcaino |
Nome oficial | Setiles (es)[1] |
Códigu postal |
19324 |
Xeografía | |
Coordenaes | 40°44′01″N 1°37′00″W / 40.733611111111°N 1.6166666666667°O |
Superficie | 56.77 km² |
Altitú | 1256 m |
Llenda con | Tordellego, El Pobo de Dueñas, El Pedregal, Ojos Negros y Tordesilos |
Demografía | |
Población |
81 hab. (2023) - 47 homes (2019) - 33 muyeres (2019) |
Porcentaxe | 0% de provincia de Guadalaxara |
Densidá | 1,43 hab/km² |
Historia
editarMines de fierro
editarMientres les dómines celtibérica, romana y andalusí yá se realizaben procesos metalúrxicos d'estracción, tresformamientu y forxa del fierro estrayíu.
En 1903 los empresarios vascos Eduardo Aznar y Ramón de la Sota fundaron la Compañía Minera de Sierra Menera nun enclave d'una estensión de 1400 hectárees ente los términos de Setiles y Ojos Negros. El material de la estracción yera conducíu por aciu vía ferrial a Sagunto.
El salariu de los mineros yera baxu, colo que los trabayadores habíen de complementar los sos ingresos colos llabores del campu.
Mientres los años 1936 y 1941 la mina quedar ensin actividá por cuenta de la guerra civil. En 1990 la empresa xestora de les mines cierra tres ochenta y siete años de trabayu, debíu al zarru de los altos fornos de Sagunto y les inversiones qu'habríen que faer pa siguir cola esplotación.
Clima
editarParámetros climáticos permediu de Setiles nel periodu 1969-2003 | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Mes | Xin | Feb | Mar | Abr | May | Xun | Xnt | Ago | Set | Och | Pay | Avi | añal |
Temperatura media (°C) | 0.5 | 1.4 | 3.2 | 6.6 | 11.1 | 15.7 | 21.0 | 20.7 | 15.7 | 9.5 | 3.8 | 1.0 | 9.2 |
Fonte: Ministeriu d'Agricultura, Alimentación y Mediu Ambiente. Datos de precipitación pal periodu 1969-2003 y de temperatura pal periodu 1969-1980 en Setiles.[2] |
Demografía
editarLa población de Setiles foi menguando dende la segunda metá del sieglu XX. Mientres branu aumenta la población pol regresu de los orixinarios de la llocalidá en temporada vacacional.
1991 | 1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
231 | 179 | 160 | 163 | 162 | 159 | 154 | 144 | 147 | 141 | 129 | 128 | 122 | 119 | 111 | 103 | 98 | 92 | 86 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
Gráficu demográficu de Setiles dende 1842
editarEconomía
editarLes fontes económiques de Setiles son principalmente l'agricultura y la enerxía eólica. Mientres bona parte del sieglu XX bona parte de la economía del conceyu xiraba en redol a la esplotación de les mines de fierro.
Alministración
editarLlexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Ponciano López López | UCD |
1983-1987 | Juan Navio Abad/Cayetano López Sánchez | PSOE |
1987-1991 | Cayetano López Sánchez | PSOE |
1991-1995 | Jaime Sanz López | PSOE |
1995-1999 | Jaime Sanz López | PSOE |
1999-2003 | Jose Manuel López López | PP |
2003-2007 | Jaime Sanz López | PSOE |
2007-2011 | Cayetano López Sánchez | PP |
2011-2015 | Manuel López Vizcaino | PSOE |
2015-2019 | Cayetano López Sánchez | PP |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Patrimoniu
editar- Casa fuerte de los Malu de Marcilla. Castillete del sieglu XV.
- Casa-palaciu del tíu Pedro y la tía Braulia, construyida en 1752.
- Fonte de Baxu, construyida en 1897.
- La ermita del Santu, bendicida'l 15 de mayu de 1634.
- Les mines de fierro.
- Llaguna de los Majanos.
Fiestes
editarNa primer selmana d'agostu celebren les fiestes de branu, entamaes polos braniantes. Les fiestes patronales son el primer domingu d'ochobre n'honor a la Virxe del Rosario.
Referencies
editar- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ «Promedios mensuales - Setiles, ESP». Consultáu'l 20 d'avientu de 2012.
Enllaces esternos
editar